Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Politika kursa u tranziciji". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Predmet : Ekonomija Tranzicije

Tema : Politika kursa u tranziciji

SADRŽAJ:

UVOD

Sam pojam tranzicije podrazumeva velike i korenite promene u svim oblastima ekonomije i društva , a brzina tih promena je zavisila od oblasti koja se menjala i teritorije na kojoj se taj proces odvijao . Transformacija društva iz socijalističkog u kapitalisticko ulazi u treću deceniju svog trajanja i za mnoge zemlje kapitalističko uređenje predstavlja realnu budućnost. Težina tranzicije kao procesa zavisi od temelja na kojima su socijalističke zemlje počele da grade novo društveno ekonomsko uređenje.

Tranzicioni proces je josh uvek u toku, sa različiti tranzicionim zemljama u različitim fazama tranzicije, Neke zemlje su vise napredovale na polju privrednog rasta i produktivnosti , dok su neke zemlje pokazale napredak od početnog kolapsa, ali josh uvek nisu u stanju da povećaju produktivnost u nekim sektorima. Sami smo svedoci jednog takvog procesa koji sa pogledom u budućnost obećava prosperitet, ali sa sobom nosi moge poteskoće i trenutne neželjene efekte na drustvo i ekonomiju u celini.

Veliku ulogu savetnika i pomagača zemljama tranzicije imali su Međunarodni Monetarni Fond i Evropska unija ,ali i zapadne kapitalističke zemlje. Sam model tranzicije sa centralno planskog na tržišni sistem privređivanja nije autohtono nastao na istoku, već je tranzicija vršena po zapadnom modelu koji su ponudili predstavnici neoklasične škole ekonomske misli.

Politika kursa predstavlja jednu od mera koju su preduzete tokom tranzicije prvo kroz liberalizaciju politike,a zatim, kao deo makroekonomske stabilizacije.

Zatečeno stanje

Funkcionisanje ekonomije tokom socijalizma je bilo podredjeno državnim interesima i kontroli. Shodno tome , mnogi pokazatelji kao i makroekonomske varijable, nisu pokazivali realno stanje privrede i ekonomije socijalističkog drustva. Činjenica da je novac u planskoj privredi imao pasivnu ulogu i da se svodio na sredstvo obracuna, a da su se cene određivale prema različitim planskim kriterijumima, govori o nefunkcionisanju trzista. Sile ponude i tražnje nisu prirodno delovale na tržistima, a ni određivale ekonomske pokazatelje poput cena, plata, kursa . . .

Politika kursa je jedan od instrumenata koji je država koristila u vreme socijalizma da bi održala ekonomsko i društvenoo blagostanje i imala kontrolu ekonomskog delovanja društva. U određivanju kursa nacionalnih valuta spram konvertibilnih valuta socijalističke zemlje nisu koristile tržiste, kao sto to nije bio slučaj ni u drugim segmentima ekonomskog sistema.

Tri su bitne karakteristike kada je reč o politici kursa u tipicnim socijalističkim zemljama:

= 1 \* Arabic 1 ) Kursevi su bili fiksirani i nisu trpeli dnevna, nedeljna ili neka druga periodična kolebanja. Država je određivala kurs na primeru rublje, forinte, krune prema dolaru, marki , franku ili funti.

...

 

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]